Na predavanju koje je juče održano u prostorijama VŠ PEP, reč su imala tri predstavnika iz Narodne banke Srbije (NBS). Oni su skrenuli pažnju na važnost posedovanja bitnih informacija, poznavanja i razumevanja poslovanja finansijskih institucija u Srbiji radi održavanja sigurnosti korisnika, kao i o vrstama i oblicima štednje.
Uvodnu reč je vodio Nikola Đukić, koji radi na poslovima finansijske edukacije građana Srbije, govorio je zbog čega je upravo ta finansijska edukacija, koju NBS obavlja od 2007. godine., jako važna za stanovništvo. Na tržištu Srbije postoji veliki broj finansijskih institucija koje nude svoje usluge građanima Srbije, navodi Đukić, i dodaje da su te usluge postale sve kompleksnije i složenije, te da građani nemaju dovoljno znanja i informacija o istim, koja bi im pomogla u odluci šta je najbolja opcija za njih. Objasnio nam je da upravo iz tog razloga, došlo je do velikog broja slučajeva gde su ljudi koristili finansijske usluge koje nisu najbolje razumeli i preuzeli obaveze kojih nisu bili svesni, pa je došlo do potrebe da NBS kao regulator, koja ujedno i kontroliše poslovanje pomenutih finansijskih institucija, sprovede prvenstveno zaštitu a potom i edukaciju korisnika. Takođe, svim građanima preporučuje korišćenje sajta tvojnovac.nbs.rs koji je sadržajno izuzetno bogat, gde se mogu naći informacije o svim finansijskim proizvodima i uslugama koje se trenutno koriste u Srbiji, postoji i kalkulator gde svako može izračunati visinu rate kod određenog kredita i sl.
Đukić je napomenuo da cilj ovih edukacija nije da predstavnici NBS kažu građanima koja banka ima najbolju ponudu, ili koje osiguranje bi bilo najpogodnije, već da ih upoznaju sa svim finansijskim učesnicima na tržištu, i da oni sami treba da postupaju odgovorno, i shodno svojim potrebama odluče koji će proizvod koristiti.
Kada je reč o štednji, o tome nam je pričao Nikola Dragojlović, savetnik u Narodnoj banci Srbije. Naglasio je da građani moraju biti dobro upoznati sa ličnim finansijama kao i sa oblicima štednje i da treba da poseduju dobro znanje i informacije o konkretnoj štednji koja ih zanima, da li će to biti štednja u banci, oročena ili neoročena, da li će biti osiguravajuće društvo i ugovor o životnom osiguranju, ili ipak ugovor sa privatnim penzionim osiguranjem.
Dragojlović je pričao o važnosti štednje i napomenuo da je jako dobro da, ukoliko su u mogućnosti, građani počnu da štede što ranije, i da je pri tome jako bitna komponenta kolika je kamatna stopa kao i sigurnost plasiranja sredstava.
Edin Hanić nam je skrenuo pažnju o uslovima štednje u privatnim (dobrovoljnim) penzionim fondovima.
Zaposleni, kada odu u penziju iznos mesečnog primanja je niži za 30% do 40% nego što je bila plata, i da bi tu razliku nadomestili potreban je neki dodatni vid štednje za stare dane, napominje Hanić.
Prvi privatni penzioni fond u Srbiji počeo je sa radom 2006.godine. Takođe, jako je bitno, nastavlja Hanić, da za razliku od životnih osiguranja, kod privatnog penzionog fonda ukoliko dođe do prestanka uplaćivanja sredstava ugovor se ne raskida, već ta sredstva ostaju na računu korisnika.
Što se sigurnosti ulaganja u privatne penzione fondove tiče, Hanić naglašava da su oni pod strogim nadzorom Narodne banke Srbije, i da se pretežno sva sredstva na računima fondova ulažu u državne obveznice, prema izveštaju iz 2016. godine, što čini jako siguran portfolio.
