Osmu godinu za redom, do sada ustanovljena tradicija Visoke škole PEP, održavanje međunarodne konferencije "Zapošljavanje, obrazovanje i preduzetništvo" se nastavila bolja i posećenija nego ikada pre.
Naši gosti, uvaženi profesori iz 17 zemalja širom celog sveta, kao i oko 100 domaćih posetilaca pratili su konferenciju EEE 2019 u hotelu Holiday Inn u Beogradu sa izuzetnom pažnjom.
U uvodnom obraćanju, konferenciju je otvorio prof. dr Dušan Cogoljević, osnivač Visoke škole PEP.
- Uvek mi je do sada neko drugi pisao govor, sada je prvi put da govorim bez pripremljenog materijala. Hvala vam što ste dosli, ne bih dugo govorio, ali želim da napomenem da je u životu najvaznija ljubav i poverenje koje dajemo jedni drugima. Hvala još jednom.
Zatim se okupljenima obratila i prof. dr Maja Cogoljević, direktor za nastavu.
- Kao relativno mlada visokoobrazovna institucija prepoznali smo i kroz mnogobrojna naučna istraživanja potvrdili neospornu povezanost i uslovljivost tehnološkog i ekonomskog razvoja. Činjenica je da naučna istraživanja daju nova saznanja i otkrića i stvaraju nove tehničke mogućnosti i nove uslove za dalji razvoj tehnologija. Preduzetnici koji prate taj napredak mogu prvi da iskoriste njegove prednosti, a ako pritom imaju priliku da se oslone na aktivnosti istraživanja i razvoja, moći će da stvore i održe konkurentnu prednost. Vladanje tehnologijom i njeno povezivanje s tržišnim mogućnostima temelj su uspešnog preduzetništva i efikasnog upravljanja preduzećem. Istovremeno, bez ekspanzije privatnih inicijativa i malih i srednjih preduzeća, kao i prihvatanja evropskih i svetskih tržišnih kriterijuma ne može se u nacionalnim razmerama očekivati ekonomski prosperitet, socijalno blagostanje i stvarna demokratizacija društva – rekla je, između ostalog, Cogoljević.
Sledeći je govorio prof. dr Hasan Hanić sa Beogradske bankarske akademije.
- Visoka škola PEP jedna je od retkih visokih škola koja je jedinstvena po tome što organizuje ovakve konferencije. Prezentovanje naučnih radova na konferencijama, objavljivanje naučnih časopisa, svojstveni su uglavnom za fakultete i univerzitete. Ova Škola predano i sistematski uspeva da okupi veliki broj naučno-istraživačkih radnika koji se bave ovom izuzetno značajnom problematikom. Obrazovni sistem neposredno utiče na tržište rada preko ponude kadrova, a brzina zapošljavanja kao osnova napretka su sadržani u ovoj komponenti. Sistem obrazovanja mora da obezbedi osposobljenost za kritičko mišljenje, visok stepen digitalne pismenosti i inovacije – rekao je u svom izlaganju Hanić.